Ko je Karl Fagerstrom i da li je test zastarela metoda utvrdjivanja stepena zavisnosti od nikotina

Njegov test je najpoznatiji među svetskim zdravstvenim institucijama: Ko je Karl Fagerstrom i da li je metodologija utvrđivanja zavisnosti od nikotina u 21. veku zastarela?

Klinički psiholog Karl Fagerstrom se već tokom sedamdesetih godina aktivno zalagao za prestanak pušenja, i to korišćenjem nikotina kao zamenske terapije za pušače. Ovaj Šveđanin je izmislio Fagerstrom test kojim se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina, koji danas u svetu koristi većina zdravstvenih institucija.

U vreme kada je utvrđeno da je nikotin ključni sastojak koji pušače vodi u zavisnost od cigareta, medicinski eksperti razmatrali su opcije kako da ga „preobrate“ u deo rešenja koji će pomoći milionima pušača da se jednom zauvek odreknu pušenja. Bilo je to već sedamdesetih godina kada je nikotinska zamenska terapija (nicotine replacement therapy – NRT) poslužila da se pušačima ponudi isporuka nikotina u manje štetnim oblicima – kao što su žvake, flasteri ili tablete. Dostupni podaci sugerišu da nikotin, ako se uzima bez ostalih štetnih sastojaka koji se nalaze u duvanskom dimu, nema kancerogeno dejstvo i ima drastično smanjene štetne posledice. A koliki je stepen zavisnosti od nikotina, pokazuje test profesora Fagerstroma.


Rešenje testa je nula bodova

Postoji mnogo upitnika kojima se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina ali najčešće korišćeni je onaj koji je pre skoro 50 godina uveo upravo Fagerstrom. Sastoji se od šest ključnih pitanja gde je potrebno skupiti što manje poena nakon čega se, u težim oblicima zavisnosti, pacijentima preporučivala nikotinska zamenska terapija i dodatni lekarski pregledi. Iako je zavisnost od nikotina definisana kao niz kognitivnh, bihejvioralnih i psiholoških simptoma, potrebno je što ranije utvrditi njen nivo kako bi se sprečile štetne posledice kod odvikavanja.


Test nije zastareo, ali ni nikotinska zamenska terapija više nije jedino rešenje za pušače

Više od pola veka u temi, nagrađivan od SZO za izuzetan doprinos u oblasti kontrole pušenja, profesor Karl Fagerstrom danas se najviše interesuje za razumevanje pozitivnih efekata nikotina u redukovanju pušenja i izloženosti štetnim materijama, za one koji ne prestanu da puše. Rečju, za koncept smanjenja štete koji, kako kaže, i dalje izaziva kontroverze, ali Fagerstrom smatra da se on može prihvatiti kao „prirodan sled“ u rešenju problema za pušače. Kao primere zemalja koje su već uspešno prihvatile koncept smanjenja štete, on navodi Veliku Britaniju koja podržava elektronske cigarete i Japan u kome su najpopularniji uređaji koji zagrevaju a ne sagorevaju duvan, kao vidove manje štetnog načina konzumiranja nikotina.


Da li je nikotinska zamenska terapija zaživela među pušačima?

Proizvodi koji služe kao nikotinska zamenska terapija – žvake, flasteri ili tablete, regulisani su od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) sa ciljem da pomognu pušačima da ostave cigarete. Poslednjih godina, FDA je proširila razmatranje i za proizvode koji su na bazi duvana i sadrže nikotin, ali je izloženost štetnim materijama prilikom njihovog korišćenja značajno smanjena. Fagerstrom podseća da trenutno samo dva proizvoda imaju saglasnost FDA da je reč o proizvodima modifikovanog rizika. Samo jedan takav proizvod je prisutan i na domaćem tržištu. Fagerstrom ukazuje i na to da statistika potvrđuje da se poslednjh godina broj pušača klasičnih cigareta smanjuje u korist alternativnih proizvoda koji sadrže nikotin. „Elektronske cigarete su poslednjih godina popularne u pomoći pušačima da se odreknu klasičnih cigareta“, kaže Fagerstrom i ukazuje da i uređaji koji zagrevaju duvan svoju popularnost doživljavaju zato što oponašaju ritual pušenja, „ali su manje štetne“. „Pušači sada više nego ikad ranije imaju mogućnost da izaberu proizvode koji su slični cigaretama“, zaključuje Fagerstrom koji kaže da se „ključna bitka u konceptu smanjenja štete vodi oko toga da li je nikotin taj koji će biti iskorenjen ili prihvaćen“.

 

Galerija