RAZBIJAMO MITOVE
O NIKOTINU

Naučne činjenice nakon kojih ćete na ovu supstancu gledati u potpuno drugačijem svetlu

Mit ili istina: pet činjenica koje treba da
znate o nikotinu

Iako korišćenje duvana traje već gotovo sedam vekova, postoje brojne nepoznanice i zablude koje vladaju o nikotinu, najkontroverznijem sastojku ove biljke. Donosimo vam samo neke od njih.

1

Nikotin je najštetniji sastojak cigarete

Najštetniji sastojak cigarete je duvanski dim. Naime, svaki put kada udahnemo dim cigarete, u naša pluća dospeva više od 6.000 materija koje se oslobađaju sagorevanjem duvana, od čega je oko 100 kancerogeno. Da nikotin, iako izaziva zavisnost, nije glavni krivac za „pušačke bolesti“ potvrđuje i činjenica da je jedna od najprihvaćenijih terapija odvikavanja od pušenja ona koja se bazira na nikotinskim zamenskim proizvodima, poput flastera i nikotinskih guma za žvakanje.

2

Nikotin izaziva zavisnost

Ukoliko konzumirate nikotinske proizvode, trebalo bi da znate da već nakon 10 sekundi nikotin prodire u vaš krvotok i počinje da aktivira različite hemijske supstance, uključujući adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (norepinefrin). To organizmu pruža stimulanse i povećava dotok krvi u mozak.

3

Nikotin se nalazi isključivo u duvanskim proizvodima

Nikotin je izolovan iz biljke duvana u 16. veku i od tada je konstantan predmet naučnih istraživanja. Možda baš zbog toga pogrešno verujemo da ga ima isključivo u ovoj biljci. Istina je zapravo da je on najkoncentrovaniji u duvanu, ali ga u niskim procentima ima i u drugom povrću, kao što su krompir, paradajz, plavi patlidžan, a ima ga i u takozvanoj “super-hrani” poput sve popularnijih godži bobica.

4

Nikotin štetno utiče na trudnice

Zbog svojih svojstava i činjenice da je reč o supstanci koja nije bez rizika, kao i da izaziva zavisnost, naučna istraživanja su pokazala da nikotin može štetno da utiče na trudnice, dojilje, kao i na osobe koje imaju postojeće srčane smetnje, visok krvni pritisak ili dijabetes. Zato se svima njima striktno savetuje da ne koriste duvanske ili nikotinske proizvode u bilo kom obliku.

5

Nikotin se koristi u lečenju teških oboljenja

Dostupne su naučne studije koje ukazuju na to da nikotin povoljno utiče na smanjenje tenzije i koristi se u terapeutske svrhe za lečenje shizofrenije. Pored toga, činjenica da se Parkinsonova bolest ređe javlja kod osoba koje su konzumirale nikotinske proizvode pokrenula je seriju istraživanja na ovu temu. Potencijal koji nikotin ima u lečenju pomenute bolesti iskoristili su i istraživači Fondacije Majkl Džej Foks koja sprovodi obimna istraživanja na ovu temu.

Proverite da li ste zavisnik od nikotina:
Fagerstrom test otklanja dileme

Ovaj test utvrđuje stepen zavisnosti koji osoba razvija prema nikotinu, a na osnovu navika prilikom pušenja. Samim tim, namenjen je isključivo punoletnim pušačima i širom sveta se koristi kako bi se, ukoliko postoji, utvrdio stepen zavisnosti od nikotina, ali i posledično preporučili mehanizmi za odvikavanje, kao što je nikotinska zamenska terapija (NRT). Test je još 1978. godine ustanovio švedski lekar, dr Karl Fagerstrom. Nikotin nije bez rizika jer izaziva zavisnost, ali je pogrešno uverenje da je on glavni uzrok nastanka pušačkih bolesti.

1. Koliko brzo nakon buđenja uzimate prvu cigaretu?

 
 
 
 

2. Da li vam predstavlja poteškoću da se uzdržite od pušenja na mestima gde ono nije dozvoljeno?

 
 

3. Koje cigarete biste se najteže odrekli?

 
 

4. Koliko cigareta dnevno zapalite?

 
 
 
 

5. Da li više pušite u jutarnjim satima u odnosu na ostatak dana?

 
 

6. Da li konzumirate cigarete iako ste toliko bolesni da ste ceo dan proveli u krevetu?

 
 

Ko je Karl Fagerstrom i kako se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina

Njegov test je najpoznatiji među svetskim zdravstvenim institucijama: Ko je Karl Fagerstrom i da li je metodologija utvrđivanja zavisnosti od nikotina u 21. veku zastarela?

 Klinički psiholog Karl Fagerstrom se već tokom sedamdesetih godina aktivno zalagao za prestanak pušenja, i to korišćenjem nikotina kao zamenske terapije za pušače. Ovaj Šveđanin je izmislio Fagerstrom test kojim se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina, koji danas u svetu koristi većina zdravstvenih institucija.

U vreme kada je utvrđeno da je nikotin ključni sastojak koji pušače vodi u zavisnost od cigareta, medicinski eksperti razmatrali su opcije kako da ga „preobrate“ u deo rešenja koji će pomoći milionima pušača da se jednom zauvek odreknu pušenja. Bilo je to već sedamdesetih godina kada je nikotinska zamenska terapija (nicotine replacement therapy – NRT) poslužila da se pušačima ponudi isporuka nikotina u manje štetnim oblicima – kao što su žvake, flasteri ili tablete. Dostupni podaci sugerišu da nikotin, ako se uzima bez ostalih štetnih sastojaka koji se nalaze u duvanskom dimu, nema kancerogeno dejstvo i ima drastično smanjene štetne posledice. A koliki je stepen zavisnosti od nikotina, pokazuje test profesora Fagerstroma.


Rešenje testa je nula bodova

Postoji mnogo upitnika kojima se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina ali najčešće korišćeni je onaj koji je pre skoro 50 godina uveo upravo Fagerstrom. Sastoji se od šest ključnih pitanja gde je potrebno skupiti što manje poena nakon čega se, u težim oblicima zavisnosti, pacijentima preporučivala nikotinska zamenska terapija i dodatni lekarski pregledi. Iako je zavisnost od nikotina definisana kao niz kognitivnh, bihejvioralnih i psiholoških simptoma, potrebno je što ranije utvrditi njen nivo kako bi se sprečile štetne posledice kod odvikavanja.

Nikotin

Stručnjaci su saglasni da, iako nikotin stvara zavisnost i predstavlja rizik, on nije glavni uzročnik oboljenja povezanih sa pušenjem


Nikotin je prirodni sastojak duvana 

Nikotin je prirodni sastojak duvana i nalazi se u malim količinama i u drugim biljkama. Nikotin je prisutan u svim duvanskim proizvodima: cigaretama, fino rezanom duvanu za ručno motanje, cigarama, duvanu za lulu i bezdimnim duvanskim proizvodima. U skoro svim slučajevima, nikotin koji se koristi u elektronskim cigaretama i terapijama sa zamenom za nikotin (NRT), kao što su nikotinski flasteri i inhalatori, takođe je glavni sastojak biljke duvana. Nikotin sintetičkog porekla  je ispitan i njegova proizvodnja je uspešna, ali i dalje je ekonomski neodrživa opcija u poređenju sa uzgajanjem ili ekstrakcijom nikotina iz biljaka.


Nikotin nije glavni uzrok oboljenja povezanih sa pušenjem 

Nasuprot onome u šta mnogi veruju, iako nikotin izaziva zavisnost i nije bez rizika, on nije glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem.

‘Moramo da prestanemo da iznosimo kritike na račun nikotina’, rekla je En Meknil (Ann McNeill), profesorka iz oblasti lečenja zavisnosti od duvana u Institutu psihijatrije, psihologije i neuronauke na Kings koledžu u Londonu, koja je posvetila svoju karijeru istraživanju načina za pomoć pri odvikavanju od pušenja. Meknil je navela da je njen rad, između ostalog, zasnovan na uvažavanju svog mentora Majka Rasela (Mike Russel) koji je, još pre 40 godina, bio jedan od prvih naučnika koji je sugerisao da “ljudi puše zbog nikotina, ali umiru od katrana”, hipoteza koja je napravila temelj u uspostavljanju nikotinskih zamenskih terapija kroz žvake, flastere a danas i drugačije oblike isporuke nikotina.

Galerija